СТРАСТ

 

Волео бих ноћас да сам месец сјајни,

да крадом ти будем присутан у свему,

да одшкринем врата ја од твојих тајни,

шапат срца да ти слушам ко поему.

 

Да сам свила нежна од хаљина које

чедна ти облачиш када пођеш лећи,

па кад топло тело осети ме твоје

уздах да ти сетни измамим дрхтећи.

 

Или јастук да сам од памука белог,

са којим се мази та лепота твоја,

да ти шапћем тихо свога срца смелог

заљубљене речи, сва надања моја.

 

Па кад усхићена ноћас се пробудиш

да једино ја ти будем у мислима,

и пожелиш тада страсно да ме љубиш

докле има ноћи, и док звезда има!

 

А кад јутро зору ноћи буде крало,

ту страст да ти видим у погледу сненом,

да узалуд није до тога ми стало,

да ми не одолиш, тобом занесеном.