ЖЕНО

 

Жено, твоје тело мирише на сок љубави

који ми ноћас болно на срце кану,

уђи у моју самоћу и ту се нага заустави

да те рукама загрлим нежно

и чувам као кап светлости на длану.

 

Дај ми усне да се жедан напијем горчине живота,

ти најлуђа ватро тела у ноћи,

за тобом и шуме и реке вечно ће да пате,

а са њима и ја ако не будеш моја,

јер жеља за тобом никад неће проћи.