ВЕТРОПИР

 

Обуздај своје срце што туче,

и вајне жеље што вешто скриваш,

ти мене знаш тек колко од јуче,

па узалудно о мени сниваш.

 

Нисам ја лик за твоју причу,

мени су ближе ноћне цајке,

онај сам за ким погрдно вичу

и коме ћерку не дају мајке.

 

Ветропир што се месецу диви

и вешто краде Богу дане,

чији је мото:- Данас се живи,

за сутра бригај тек када сване!

 

А ти си пелцер од доброг соја,

цура за понос у своме крају,

шта би ти рекла мајка твоја,

како благослов да ти дају?

 

Не умем такав никог да волим,

душа ће крај мене да ти зебе,

ја не бих да ти памет солим!

Не волим ја, цуро, ни самог себе!