БЛИЗИНА ДАЛЕКА

 

Kao руком нежно милују те ветри

и у ритму твога тела чари кроје,

од хиљаде миља посташе нам метри,

а у ствари само пар корака броје.

 

Близином се нашом слутише додири

узаврелих тела што ко огањ горе,

пробудили давно усахли немири

што се усекоше у душу ко боре.

 

Страх од близине што ка стрепњи жуди

искушењу страсти препустисмо своје,

сада као многи овог света људи

једно другом страни постасмо нас двоје.

 

Ми олако своје победисмо страсти,

без иоле бола, укуса горчине,

то је ипак пораз њихових слабости,

никаква победа због наше јачине.

 

Као руком нежно милују те ветри,

у чарима твојим сад ужива неко,

од хиљаде миља нестадоше метри,

сад смо сасвим близу, ал тако далеко.