ИСКУШЕЊЕ

 

Све даљине света, сви часи без тебе,

сломити ме неће, давну наду моју,

да ти крај узглавља, док ти душа зебе,

прострем своју љубав и сву нежност своју.

 

Сви путеви моји - ка твом срцу хтење,

у души ми сетној, где се нада купа

да ћу у твом оку спазити искрење

при сусрету што нам на сва звона лупа.

 

У том часу драга, све ће лепше бити,

кад погледа чари предрасуде сруше,

чак и сумње, оне што нас болом гуше,

да ће нам даљинe осећања скрити.

 

А ти, ко божанство кад нам сиђе с неба

блистаћеш у својој заносној лепоти.

Питаћу се тада - што даљина треба

да схватимо кол`ко вреде нам животи?

 

Тад викнућу гласно ко пијан од вина,

да Господу Богу за те ја се молим,

да на сваком листу расцветалог крина

уписујем твоје име, јер те волим.

 

На сату ће нашем тада стати време,

све сањане снове венчат са животом

и све нежне речи са љубавном нотом

разлити ко ехо у моје поеме.