JAБЛАН

 

Нe гледај ме, процветала ружо,

и не тражи ти хлада код мене,

ја сам јаблан зарасто у коров

чија грана полагано вене.

 

Не буди у мени осећања

чија врења давно су престала,

некад бејах млад, луд и занесен,

ти за љубав тек сад си стасала.

 

Ја не могу ништа да ти пружим,

на мом сату истекло је време,

прошао сам сито и решето...

Сад претешко постаде ми бреме.

 

Не гледај ме зато узалудно

да ти младој душа не уздише,

не дозволи место мајског сунца

да те квасе новембарске кише.

 

Већ ти гледај у млађег јаблана

чије гране праве веће сене,

па од жеге да те хладом штите,

прођи ме се, не гледај у мене!