КАЈАЊЕ

 

Знам да су биле болне и мучне

многе ти дуге бесане ноћи,

поглед у прозор, мисли жучне,

чекајућ брижна – да ли ћу доћи.

 

Знала си рећи шта ми је чинити

када бих кренуо путем кривим,

својеглав, нисам се могао смирити,

хтео сам по свом живот да живим.

 

Сви моји греси, та луда кадрост,

њима поклоних најлепше време,

олако схватих снагу и младост

упртих ђавоље живота бреме.

 

Сада ме боли све твоје бдење,

све твоје сузе, и сав мој грех,

и моја младост и њено врење,

душа што плаћа живота цех.

 

Опрости зато свом грешном сину

који те воли бескрајно мила,

уз све скандале, горку таштину,

ти си ми једини пријатељ била.

 

Топле ћу очи памтити твоје,

у њима топлину старице драга,

кад си нас скупљала под скуте своје

крај нашег старог кућнога прага.