МИРИС БАГРЕМА

 

Кога да љубим - кад на мирис косе

њен подсећа још багрема цвет,

а све теже болна сазнања подносе,

да без ње лагано руши ми се свет !

 

Кога да љубим -  сад кад жеља гасне,

за лепотом жене помамнога тела,

сад кад све ме боли, а мисли нејасне...

Што погази завет, ког` је сама хтела?

 

Кога да љубим - кад тугом одише

у часима овим све што влада мноме

и коме да пружим то чег нема више

у души - и срцу болом сломљеноме?

 

Кога да љубим - сад кад све се руши

и безнађем плови свака мисо` нова,

да ће благи спокој владат ми у души

кад процвета  засад  младих багремова.