МОМ ПРИЈАТЕЉУ ЗЛАТОМИРУ

 

Златомире, златно перо наше,

перјанице ,,Гаравог сокака", 

око тебе многи се сабраше

лепог стиха, песме и мерака.

 

Никада се упознали нисмо

нити руку један другом стисли,

мада често, често се виђасмо

кроз стихове када навру мисли.

 

И спознасмо суштину живота

кад се нешто свиди, ил не свиди,

да се душом осећа лепота,

а не оним што нам око види.

 

Воља ти је снажна као река,

нек настави својим током тећи,

изазова још много те чека,

доста тога имаш нам још рећи...

 

Остај здраво пријатељу врли,

нек те срећом звезда твоја прати,

нек из душе реч нас твоја грли,

да постојиш лепо је то знати!