НЕМИРИ


Још увек будан ноћу те сања

ко расут бисер облака белог,

и тој се лепоти покорно клања

дечак у души човека зрелог.

 

Још дах твој пијем с усана које

збраше лепоту овога света,

са којих капљу живота боје

ко нежне речи, ко стих поета.


И очи твоје, бадеми зрели,

у којима спава топлина југа,

и баш кад небом разли се дуга,

у часу томе ми смо се срели.


И тад заволех те очи твоје

што бадема зрелог узеше боје,

и усне што збраше лепоту света

за нежне речи, за стих поета.


И твоје тело, и страст у њему

што теби до тад не беше знана,

и твоју љубав смерну , и трему

док на ме мислиш насмејана.


И зато будан ноћу те сања,

и тој се лепоти покорно клања

дечак у души човека зрелог,

расути бисеру облака белог.