Nemiri

              НЕМИРИ


Још увек будан ноћу те сања

ко расут бисер облака белог,

и тој се лепоти покорно клања

дечак у души човека зрелог.

 

Још дах твој пијем с усана које

збраше лепоту овога света,

са којих капљу живота боје

ко нежне речи, ко стих поета.


И очи твоје, бадеми зрели,

у којима спава топлина југа,

и баш кад небом разли се дуга,

у часу томе ми смо се срели.


И тад заволех те очи твоје

што бадема зрелог узеше боје,

и усне што збраше лепоту света

за нежне речи, за стих поета.


И твоје тело, и страст у њему

што теби до тад не беше знана,

и твоју љубав смерну , и трему

док на ме мислиш насмејана.


И зато будан ноћу те сања,

и тој се лепоти покорно клања

дечак у души човека зрелог,

расути бисеру облака белог.

Ne budi me

              НЕ БУДИ МЕ 

 

Не буди ме музо мојих нота

да се душа од бола не гуши,

док с презиром кроз раље живота

гледам овај свет како се руши.

 

Не буди ме зарад  дана прошлих,

да убедим себе да сам снио,

ја занемех од јада надошлих,

а стихова нежних рад сам био...

 

У детињство снови да ме врате,

не познајем више ове људе,

та безличја ко сенке нас прате,

мене плаши та коб коју нуде…

 

Нек ме вине у небеско царство,

спокојство ми из душе отето.

Уморан сам од безумља људског,

не буди ме, да преспавам све то!

 

И да болан не гледам голготу

како страда Немањино племе!

Ту неслогу,  одрицање лако...

Док нам трују и веру и семе!

Mom prijatelju Zlatomiru

МОМ ПРИЈАТЕЉУ ЗЛАТОМИРУ

 

Златомире, златно перо наше,

перјанице ,,Гаравог сокака", 

око тебе многи се сабраше

лепог стиха, песме и мерака.

 

Никада се упознали нисмо

нити руку један другом стисли,

мада често, често се виђасмо

кроз стихове када навру мисли.

 

И спознасмо суштину живота

кад се нешто свиди, ил не свиди,

да се душом осећа лепота,

а не оним што нам око види.

 

Воља ти је снажна као река,

нек настави својим током тећи,

изазова још много те чека,

доста тога имаш нам још рећи...

 

Остај здраво пријатељу врли,

нек те срећом звезда твоја прати,

нек из душе реч нас твоја грли,

да постојиш лепо је то знати!

Letnje seme

         ЛЕТЊЕ ШЕМЕ

 

Највише волим кад лето дође

и почне одмор за вредне ђаке,

тада је време када се пође

на село код мојих деке и баке.

 

Тамо је лепо, има свега,

другара чета са свих страна

и тако скупа с`оближњег брега

гледамо смирај летњега дана...

 

И дан за даном,  уз игру грају,

безбрижно као да краја нема,

лето се лагано приведе крају,

а вредна чета за школу спрема.

 

Тад брижна бака не штеди руке,

спрема за пут, нека се нађе,

па за час торба и без по муке

пуна је свега ко морске лађе.

 

И опет школска година дође

за нова знања и нове теме,

а ја под јастук док то не прође

одложим снове за летње шеме...